Prati nas od kada progovorimo,

dok još hodamo malim nesigurnim koracima, istražujući pogledom i dodirima sve što nas okružuje. U tom novom svetu za nas, pojavljuju se neki veliki ljudi koji nas često pitaju:  “ Šta ćeš biti kad porasteš? ” 

Niko još nije porastao bez ovog pitanja. Dečijim odgovorima svi se nasmeju. Roditelji često budu ponosni, društvu bude zabavno, a mozak tog malog bića prihvata da postaje ono čime će se baviti. Deci, koja nemaju odgovor, često se nude predlozi poput, doktora, advokata, profesora, veterinara  i sl. Izuzeci su oni koji to znaju od malih nogu. Uf koja olakšica, znaju “ šta će biti ” ! Jedan strah manje, da to nikad neće saznati. 

Kako prolaze godine, mi pokušavamo doznati šta je od ponuđenog stvarno za nas. Iako još uvek nemamo odgovor na to pitanje, odgađamo ga sa “ ima još vremena, saznaću “. Onda dođe period, kada i sami smatramo da bi to već trebali odgonetnuti, da smo zreli, odrasli, razumni, inteligentni, spremni da imamo porodicu ili je možda već imamo.

​

I tada sami sebe pitamo :  “ Šta sam to postao, kada sam porastao? ”

Kreće razgovor, sam sa sobom. Onaj najbitniji, onaj presudni za dalje osećaje i naredne korake. I često imamo utisak da smo NIKO. Da smo neuspešni. Zanemarimo sva druga dostignuća . Obuzmu nas tužne emocije koji nas mogu srozati. Jer pobogu, porasli smo a još uvek ne znamo šta da budemo. A danas sa svih strana imamo priliku čuti “ Budi ono što jesi " ! Kako da budem ono što jesam kad imam utisak da sam niko!? Nastaje zbunjenost. Bez obzira što nam kažu, da smo svi rođeni za nešto određeno, nama se ipak često čini, da možda svi drugi i jesu, a ja sam ipak za obično preživljavanje.

 

STOP. PAŽLJIVO ČITAJ DALJE.

 

I uspešni, i manje uspešni, i neuspešni. Svi smo POSTALI odrasli ljudi sa određenim pogledom na uspeh. Važno je znati, da nije posao jedina kategorija merila uspešnosti. Jeste važna, ali podjednaka sa svim drugim segmentima koji čine jedan život. Pojedinac bira prioritete u zavisnosti od svojih osećaja i potreba.

Meni lično je veliko dostignuće napraviti sporazum sama sa sobom, doneti odluke i sprovoditi ih, izgraditi harmoničan odnos pun ljubavi, razumevanja, podrške i slobode sa partnerom, osnovati porodicu, praviti izbore koji mi služe, edukovati se i uočavati sopstveni napredak, pratiti rezultate, ulagati i truditi se na svim poljima koja mi donose mir i zadovoljstvo. Možda i najvažnija stvar u svemu je preuzeti odgovornost za sopstveni život.

 

Tako sam radi boljeg shvatanja posla, napravila jednu podelu i organizaciju. 

 

Za mene postoje tri koraka:

​

1. Posao - koji donosi novac

2. Zadovoljstvo - koje ispunjava dušu

3. Životni poziv - ispunjena duša sa punim džepovima

 

Ok, slažem se, ovo treće svi želimo. Dobitna kombinacija. I znate šta? Postoje primeri oko nas koji pokazuju da je ovo itekako moguće. Još jedna odlična vest. Znači mogu i ja, možeš i ti. Još jedan razlog da ne odustanemo od traganja, da ne dignemo ruke nakon bezbroj pokušaja. 

Jer koja je svrha da se predamo? Pred kim da odustanemo? Pred životom? 

Pa život se ne takmiči sa nama, a ne trebamo ni mi sa njim. On ima potpuno poverenje u nas. A mi u njega? 

Treba da iskoristimo šanse koje nam pruža svaki dan, samim tim što smo u njemu.

 

• Što se tiče posla - bez obzira što se radi samo za novac, pratite svoju energiju dok ga radite. Kakve su vam misli dok obavljate određenu delatnost? Da li ste ljuti na sebe što ste uopšte tu ili ste zadovoljni što radeći taj posao možete da isplatite svoje troškove? Da li ste na poslu namrgođeni ili nasmejani? Da li vam prijaju kolege? Da li vam odgovara radno vreme? Sve su to pitanja koja će vam pomoći da vidite da li treba da ostanete tu. Ako ste potpuno nezadovoljni, promenite ga. Potpuno je u redu naći nešto drugo. Totalni je promašaj ako ga radite samo zbog novca i pritom ste potpuno nezadovoljni. Da, iako radite posao samo zbog novca, to vreme može da vam bude lepo. Trenutno radim u jednom kafiću (opet) , i zadovoljna sam, osećam se dobro. Znači da mi taj posao donosi novac i mir. To je ono što i treba dati taj korak pod rednim brojem 1.

 

• Što se tiče zadovoljstva - čini mi se da mnogi preskaču razmišljanje na tu temu.  Učestalo se pitaju “ Šta je to što bih voleo da radim a da mi donosi novac?” Traže dobitnu kombinaciju a stave fokus na novac. Nekada je dovoljno samo preformulisati   pitanje. Šta je to što uopšte volim da radim?  Ne razmišljajući o novcu, dajte sebi odgovor na ovo pitanje. Kao da novac ne postoji. Istražujte. Da li je to kuvanje, heklanje, pletenje, farbanje, proizvodnja, držanje časova, neka zanatska usluga, arhitektura, turizam, psihologija…Sigurno će vas neka grana zainteresovati. Neće jedino ako prstom ne mrdnete. Ali onda zapravo i ne želite promenu. Samo pričate o njoj i ne preuzimate odgovornost za svoj život. 

 

• Što se tiče životnog poziva - vaše ćete zadovoljstvo pretvoriti u njega. Namestiće se okolnosti i urotiće se sve sile da se jedna takva životna strast obistini. Zato se drugi korak ne može preskočiti.

 

 

I sama sam u celoj ovoj priči. Uporno sam pokušavala pronaći šta je to čime želim da se bavim. Moje traganje je počelo davno. Zahvalna sam mojim roditeljima čiju sam podršku uvek imala za svaku moju ideju, želju, pa čak i hir. Nikada me nisu sputavali u tom istraživanju. Tako moje školovanje, moj dosadašnji poslovni put i moj hobi, izgleda veoma šarenoliko. Od folklora, tenisa, sviranja klavira, karatea. Tri osnovne škole zbog preseljenja, završena srednja ekonomska, i započet a nedovršen dodatni smer za carinika. Ispisala sam se iz Više ptt škole jer mi nije bila dovoljno interesantna, a inače nju nije baš lako upisati ( tako kažu ). Uf, zbog toga su žalili svi, osim mene. Završena akademija za frizere i završena Viša poslovna škola (smer marketing). Možete samo zamisliti komentare okruženja na sve ovo.

Radila sam u kafani, u poslastičarnici, prodavala šminku i donji veš, radila u frizerskom salonu, turističkoj agenciji, metalnoj industriji. 

Svi su ti poslovi doneli nešto dobro u moj život, nova iskustva i nove poznanike.

 

 

Napravila sam sporazum. Dok ne ostvarim džek pot pod rednim brojem 3., primenjivaću korak 1. i 2. zajedno, nikako samo jedno. Zato što bih primenom samo jednog, imala nedostatak, ili novca ili zadovoljstva. U zajedništvu imam i jedno i drugo.

Nekada sam praktikovala samo posao. Imala novca i kupovala “zadovoljstva” . I bila nezadovoljna i neispunjena. Često tražila svrhu svega. Shvativši da mi nedostaje duševno zadovoljstvo, počela sam u slobodno vreme, da paraktikujem sve stvari koje volim. Fotografišem, kuvam, smišljam recepte, pišem tekstove, mudrosti, učim i edukujem se, čitam, praktikujem metode koje mi ulepšavaju dane. Tako je nastao blog Pečat Života.

On iz mene crpi kreativnost za koju sam mislila da ne posedujem, ljubav za koju sam mislila da je samo odnos između živih bića, volju i energiju da uradim ono što sam zamislila i kad za sve drugo nemam snage. Najznačajnije kategorije mog života predstavljam u njemu. Pošto svaki pojedinac ima svoj otisak prsta, ovaj sadržaj je deo mog. Razvijaju se nove ideje, namere i planovi. Moja zamisao je da sve ovo nekome služi.